O NAMA

Kada je reč o Londonskom samitu koji je održan 9. i 10. jula 2018. godine, organizacije civilnog društva (OCD) zapadnog Balkana (ZB) sastavile su se i podelile sa OCD i vladinim zvaničnicima sa ZB, kao i sa organizatorima i drugim akterima koji učestvuju na samitu, platformu za regionalnu organizaciju civilnog društva (pogledajte ispod) koja će preuzeti veću odgovornost za praćenje agendi Berlinskog procesa i držanje naše vlade odgovornim za primenu preporuka sa samita Berlinskog procesa i ispunjavanja kriterijuma za integraciju u EU.

Rad OCD iz regiona sa Zapadnim Balkanom 6 (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora, Srbija) pružio je važnu polaznu tačku za razvijanje regionalnih odnosa, formiranje mreža i donošenje regionalnog okvira za našu zemlju - konkretan rad. Sada je vreme da se formalizuje i strukturiše regionalno telo civilnog društva koje je ovlašćeno da igra veću ulogu u donošenju kritičnih promena koje će intervenisati u autoritarnim vladama pod zarobljeništvom države i izgraditi društvene, političke i ekonomske temelje demokratskih društava zasnovanih na ljudskim pravima i vladavini prava.

Civilno društvo će samostalno organizovati sastanke da unapredi našu organizacionu strukturu i strateški plan za 2019. i dalje. Radujemo se radu sa vladama u regionu, donatorima, organizacijama civilnog društva i drugim akterima jer idemo napred ka stvaranju ovlašćenog civilnog društva koje će moći značajno da doprinese reformi i razvoju Zapadnog Balkana

Kao što je navedeno u izveštaju Doma lordova 2017 - 2019 o Velikoj Britaniji i budućnosti Zapadnog Balkana: „Nestabilnost u regionu je vođena ozbiljnim i duboko ukorenjenim izazovima uprave“ – izazovi koji su sastavljeni praksom podrške stabilnosti nad demokratijom. To je doprinelo usponu „stabilitokratije“ kroz koju su autoritarne vlade konsolidovale „svoje mreže pokroviteljstva, obezbeđujući nepobedivost na izborima u narednim godinama“. (https://publications.parliament.uk/pa/ld201719/ldselect/ldintrel/53/53.pdf). S jedne strane, mnogi gledaju na civilno društvo kao korektiv za ovo, ali s druge strane, civilno društvo je ostalo u nižem rangu kao konsultativna paradigma, sa nedostatkom sredstava da se suprotstavi zarobljavanju države, razvije inkluzivne i održive upravljačke strukture, i utvrdi snažne institucije demokratije. U slučaju porasta tenzija, destabilizacije treće strane, endemične korupcije i povećanja polarizacije unutar i među zemljama, vreme je za koordinirano regionalno civilno društvo – narodi Zapadnog Balkana, koji dele zajedničku istoriju – da preuzmu lidersku poziciju u kojoj radimo zajedno kako bismo se suočili sa problemima prošlosti i stvorili mirnu budućnost.

Naša platforma civilnog društva preuzima ovu odgovornost. Na ovom samitu vlade će se obavezati da podrže zemlje Zapadnog Balkana na njihovom putu ka integraciji u EU. Ali, Berlinski proces nema integrisan mehanizam upravljanja i nadgledanja, a države domaćini nemaju ovlašćenja da deluju u nadzornom kapacitetu. Platforma civilnog društva ispunjava ovaj jaz – mi se obavezujemo da radimo, zajedno sa vladama i međunarodnim partnerima, da budemo odgovorni za unapređenje društvenih, ekonomskih i političkih agendi za integraciju u EU. Zbog toga, uloga Velike Britanije koja je domaćin i olakšava Londonski samit, predstavlja važnu priliku za podizanje profila angažovanja sa OCD kako u uspostavljanju agende za angažman na samitu, tako i u koordinaciji, preko ambasada Velike Britanije u regionu, sa OCD da obezbedi odgovornost vlada, OCD i međunarodnih tela u praćenju sprovođenja preporuka Samita.

Uz skoro trideset godina izgradnje kapaciteta, imamo ekspertizu – i što je još važnije, volju – da naše zemlje idu napred. Kako bismo preuzeli ovu ulogu, neophodno je da na ovom samitu razvijemo plan za uklanjanje barijiera prema koordiniranom regionalnom civilnom društvu (kao što su ograničenja viznog režima za putne i telekomunikacione propise koji sprečavaju komunikaciju među balkanskim zemljama).

U svojoj novoj ulozi van Evropske unije, ali kao partnera EU i Zapadnog Balkana, Velika Britanija je na početku faze pronalaženja inovativnih novih načina koordinacije i saradnje sa EU i bilateralnim partnerima. Rad sa koordiniranim regionalnim civilnim društvom je važna komponenta ovih novih partnerstava. Svako od nas, radeći na sopstvenim mandatima, deli zajedničke principe za unapređenje društvenih, ekonomskih i političkih dimenzija agende Berlinskog procesa povezivanja. Održavajući otvorenu i redovnu komunikaciju i razmenu informacija, naša platforma za demokratiju i ljudska prava nam omogućava da našu lokalnu ekspertizu dovedemo u regionalnu mrežu koja međusobno sarađuje na rešavanju naših zajedničkih problema.

Zbog toga, Platforma civilnog društva se zalaže:

•Da radi preko granica i sektora, podržavajući jedni druge i vladu, da zajednički doprinesu regionu, ne kao odvojeni akteri koji rade na kratkoročnim projektima, već kao vizionari sa veštinama, znanjem i ekspertizom koja je presudna za rušenje efekta zarobljene države i stvaranje ujedinjenog Zapadnog Balkana koji radi, sarađivački i dobrom voljom, za prosperitetnu i sigurnu budućnost;
•Da se vodimo primerom: izbegavajući zapaljivu retoriku, stvorićemo okruženje političke saradnje i podržati osnovne vrednosti demokratije, ljudska prava i integritet. Kao modeli javne diplomatije i regionalne saradnje koji mogu ujediniti podeljeni i polarizovani Zapadni Balkan, naš konstruktivni rad će postaviti prag koji će vlade morati da dosegnu;
•Radujemo se sledećem samitu u Poljskoj, bićemo institucionalno sećanje na Berlinski proces. Oslanjajući se na dosadašnja dostignuća, obavezujemo se da koristimo Londonski samit kako bismo konsolidovali dobitke i jasno definisali obaveze prema kojima se vlade mogu složiti;
•Između sadašnjeg i Samita u Poljskoj 2019. godine, sprovodićemo kontinuiranu procenu i evaluaciju napretka u pravcu sprovođenja ovih obaveza, i doneti naučene lekcije za suorganizaciju na samitu naredne godine.